Procenjuje se da u Srbiji ima između 200.000 i 400.000 hektara (ha) neobrađenog zemljišta, pretežno u Centralnoj Srbiji i ukoliko bi bilo obrađeno, godišnji prihod poljoprivrede bio bi povećan za više od 400 miliona dolara, procena je stručnjaka.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić rekao je za Tanjug da po zvaničnoj statistici, neobrađenih oranica u Srbiji ima više od 200.000 ha, ali da poznavaoci prilika na terenu tvrde da je u pitanju preko 400.000 ha.

"Koliki je to gubitak, govori činjenica da Slovenija sa dva miliona stanovnika, ima svega 170.000 hektara oranica, a ako je tačna procena da u Srbiji imamo preko 400.000 hektara koje nisu privedene kulturi, to znači da je kod nas neobrađeno 2,5 puta više od ukupnih oraničnih površina sa kojih Slovenija obezbeđuje 70 procenata potreba za hranom", objasnio je Ševarlić.

Prema Ševarliću, najjednostavnije bi bilo da se pomenuto zemljište obrađuje ukoliko država počne da daje subvencije za zakup neobrađenog zemljišta, ali je teško proceniti koliko bi taj proces koštao.

Samo privođenje zapuštenih površina koje nisu obrađivane godinu, dve ili tri košta koliko i duboko oranje po hektaru negde možda 300 evra, rekao je Ševarlić dodajući da bi se pun efekat privođenja kulturi neobrađenih oraničnih površina mogao očekivati u drugoj i trećoj godini primene agrotehničkih mera.

Poljoprivredna regionalizacija

Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku u Srbiji ima 226.000 ha neobrađenog zemljišta gotovo u svim krajevima, rekao je direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.

"Ukoliko bi svih 226.000 hektara neobrađenog zemljišta priveli kulturi i posejali samo pšenicu na tim površinama praktično bi imali prihod oko 150 do 175 miliona evra uzimajući u obzir da je prosečan prinos u Srbiji za protekle tri godine oko 3,8 tona po hektaru dok je berzanska cena te žitarice ove nedelje bila oko 21 dinar po kilogramu", objasnio je on.

Cvijanović je, pak, istakao da nije moguće na svim parcelama posejati pšenicu, ali da ima mnogo površina na kojima je povoljno da se zasade određene vrste voća koje imaju mnogo viši prihod po hektaru, nego pšenica.

Ovaj stručnjak smatra da Srbiju treba regionalizovati u smislu poljoprivredne proizvodnje.

"Ne treba proizvoditi višnju ili malinu u Mačvi, Banatu ili Bačkoj nego u centralnoj Srbiji i to u pobrđu, ratarske kulture spustiti u područje Mačve, Srema, Banata i Bačke, a gde god je moguće, podići vinograde", naglasio je Cvijanović.

Cvijanović je ocenio da bi najefikasniji način obrađivanja zapuštenog zemljišta bio rentiranje u državnom vlasništvu na najmanje pet godina i to bez naplate rente, kao i stimulisanje kupovine zemljišta u privatnom vlasništvu ili podsticanje obrađivanja na neki drugi način.

Koliko taj proces zahteva novca i vremena zavisi od stanja u kome se zemljište nalazi, da li je obraslo šibljem, šumom ili slično, dodao je direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Prema Cvijanovicu, mnoge parcele mogle bi se privesti kulturi za jednu sezonu dok je mali broj u istočnoj i južnoj Srbiji za koje bi trebalo više vremena.

Ne obrađuju a neće da prodaju

Ekspert iz Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković rekao je za Tanjug da je u Srbiji neobrađeno između 5,4 i sedam procenata od ukupnog zemljišta koje se najviše nalazi u Centralnoj Srbiji, marginalnim i pograničnim područjima, gde su izraženi nezaposlenost i migracije.

Stanković je primetio da je u proteklih nekoliko godina došlo do opadanja poljoprivrednih oraničnih površina i da je najveći procenat neobrađenog zemljišta u Pirotskom okrugu 26,5 odsto, Pčinjskom 24,4 odsto, Zaječarskom 19,7 odsto, Topličkom 15,5 odsto, Borskom 14,7 odsto, Raškom 11,1 odsto...

Prema oceni tog eksperta, stanovništvo u Centralnoj Srbiji koje je migriralo u inostranstvo veoma retko želi da proda zemlju iako je ne obrađuje dok živalj u tim krajevima nije ni motivisan za obimnijom poljoprivrednom proizvodnjom niske kupovne moći i neuređenog tržišta poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Stanković je objasnio da je u Vojvodini najviše neobrađenog zemljišta u severnobanatskom okrugu 3,5 odsto, dok je u ostalim delovima pokrajine to ispod jednog.

"Ukoliko je šest milijardi dolara ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje i ako bi bilo obrađeno sedam odsto neobrađenih površina, dodatni prihod bio više od 420 miliona dolara", objasnio je Stanković.

Stručnjak PKS je dodao da Srbija ima veoma dobru mrežu vodotoka, dobro raspoređene reke, potoke, jezera koji mogu da posluže za navodnjavanje

Srbija, u Evropi ima najviše poljoprivredne površine po stanovniku na Kontinentu, 0,60 hektara, u poređenju sa Holandijom 0,06 hektara, Nemačkom 0,19, Mađarskom 0,51, Danskom 0,50...

Stanković je ukazao i da razvijene zemlje i Evropska unija marginalnim i pograničnim područjima daju prioriotet i "specijalni status" u merama agrarne politike, što u Srbiji nije slučaj pa stanovništvo nije motivisano da se bavi poljoprivredom već napušta sela i odlazi u gradove ili inostranstvo.

Izvor: Tanjug