DunavProblemi sa niskim rečnim vodostajem i otpremom kukuruza i pšenice u poslednja tri meseca razlog su što nismo ostvarili očekivane i zacrtane rekorde u izvozu žitarica, ali ipak ne možemo biti nezadovoljni postignutim rezultatima, izjavio je Tanjugu direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

"Kada je pšenica u pitanju to je nešto malo manje vidljivo, jer dobar deo naše pšenice - više od 50 odsto se otprema kamionima i železnicom, ali je to kod kukuruza izuzetno vidljivo, jer 80 odsto našeg izvoza ide rečnim putem", kazao je on.

Saković je dodao da je poznato da je Dunav već dva i po meseca plovan na minimumu, te da se izvozi 30 odsto naših ugovorenih količina.

On je naglasio da se i pored pomenutih teškoća, očekuje da će izvoz kukuruza iz Srbije u 2011. biti blizu rekorda kada je kalendarska godina u pitanju, a da će izvoz pšenice biti bolji nego lane.

Saković je precizirao da će iz Srbije ove godine biti izvezeno od 1,6 do 1,7 miliona tona kukuruza sa deviznim prilivom od oko 300 miliona evra, što je blizu rekorda i kada je u pitanju vrednost izvoza.

Što se pšenice tiče, izvezli smo oko 400.000 tona što je bolje nego lane i 120.000 tona brašna što je nešto slabiji rezultat nego prethodne godine, rekao je on, dodajući da je vrednost izvoza pšenice oko 80 miliona evra, a brašna oko 45 miliona evra.

Saković je rekao da je Srbija prestala da bude uvoznik soje i da je već dve godine izvoznik. "To još nisu preterano značajne količine, ali svakako nisu ni za potcenjivanje", rekao je on, napominjući da je prošle godine iz Srbije izvezeno 50.000 tona soje, a ove godine "imamo realne uslove da taj izvozni uspeh i ponovimo".

Saković je naveo da soja poseduje komparativne prednosti jer nije genetski modifikovana, a takva soja je tražena za ljudsku ishranu u celom svetu i dodao da za soju iz Srbije postoje i upiti iz Japana, i mada za sada nema izvoza zbog troškova otpreme, radi se na tome.

On je napomenuo da se površine soje u našoj zemlji nisu povećavale u dužem periodu i kreću se između 160.000 i 170.000 hektara. Saković je dodao da sigurno ima prostora za njihovo povećanje, jer one nikada neće biti toliko velike da ugroze proizvodnju kukuruza i pšenice, ali da bi "par desetina hiljada hektara više pod sojom sasvim dobrodošlo ovoj zemlji".

On je podsetio da mi pokrivamo sve velike kupce u svetu kada je reč o kukuruzu i on stiže do Japana, Južne Koreje, Vijetnama, a plasira se i na srednji i bliski Istok i deo EU - Španiju i Portugaliju koje su među većim kupcima.

Oko 15 odsto našeg ukupnog izvoza "ode" u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, dodao je Saković. Srpska pšenica zbog manjih količina i određenih problema koje imamo sa kvalitetom na međunarodnom tržištu, uglavnom završava u zemljama okruženja - 60 do 70 odsto na tržištu CEFTE, a ostalo uglavnom u Africi, ukazao je on, napominjući da najveće količine naše soje završe u EU, pre svega Italiji.

On je podsetio da se na prvom mestu liste od 10 poljoprivrednih proizvoda koji ostvaruju najveći devizni priliv tradicionalno nalazi kukuruz, a među vodećim artiklima dugi niz godina se nalaze šećer i ulje.

"Godišnje izvozimo 180.000 i 200.000 tona šećera sa deviznim prilivom oko 100 miliona evra, i između 80.000 i 100.000 tona ulja sa deviznim prilivom između 80 i 100 miliona evra", rekao je Saković, dodajući da će i u 2011. njihov izvoz biti u tim okvirima.

Tanjug